Milana Vuković Runjić Livres

Istanbul, en cet hiver 1591, est sous la neige. Mais un cadavre, le crâne fracassé, nous parle depuis le puits ou il a été jeté. Il connaît son assassin, de meme que les raisons du meurtre dont il a été victime : un complot contre l'Empire ottoman, sa culture, ses traditions et sa peinture. Car les miniaturistes de l'atelier du Sultan, dont il faisait partie, sont chargés d'illustrer un livre a la maniere italienne... Mon nom est Rouge, roman polyphonique et foisonnant, nous plonge dans l'univers fascinant de l'Empire ottoman de la fin du XVIe siecle, et nous tient en haleine jusqu'a la derniere page par un extraordinaire suspense. Une subtile réflexion sur la confrontation entre Occident et Orient sous-tend cette trame policiere, elle- meme doublée d'une intrigue amoureuse, dans un récit parfaitement maîtrisé. Un roman d'une force et d'une qualité rares. schovat popis

Kraj je srpnja 1914. U hotelu ni na nebu ni na zemlji sastaju se diplomati, političari, okrunjene glave, pjesnici, vizionari i špijuni na posljednjem razgovoru o tome može li se izbjeći Veliki rat.Što je Willy rekao Nickyju, Aleister Gustavu, a Gustav Stefanu doznajte u romanu Hotel u oblacima 1914. Milane Vuković Runjić.“Za priču se uskoro čulo u novinama, pisalo se o Grand ho- telu u Algemainer Zeitungu, u Neue Freie Presse, u Timesu, u Figarou . . . usporedno s najčudnijim pripovijestima o mu- mijama i njihovim vječnim ljubavima i sličnim egzotičnim crticama. Počelo se naveliko govoriti o hotelu za mrtve, kao i za one koji su dovoljno maštoviti, hrabri i upućeni da znaju naći najdivnije mjesto na tromeđi Carstva, mjesto na kojem će se ukrcati u žičaru ili u čudnovatu kočiju za Majestic. Što je više škripao i bučio, što se više zahuktavao rat, to se više očajnika pitalo gdje je taj hotel i postoji li uopće, ali njega se ne može otkriti u strahu, zloj slutnji ili boli, nego će ga naći samo onaj tko u savršenoj dokolici, s perom u šeširu, u društvu jedne ili više srna, jedne ili više dama, gleda iz Češ- ke u Njemačku, iz Njemačke u Rusiju, stojeći na posebno lijepoj mahovinastoj stijeni, dok se u daljini glasa borbeni Siegfried.”