En savoir plus sur le livre
TRIDESET i šest beskrajnih sati je prošlo otkako nije vidio Doli Bel, i otkako ona nije vidjela njega. Svoje je sate bez nje Sabahudin punio maštom i snom i ona je ponovo bivala uz njega, sasvim stvarna, živa i tjelesna, s podatnošću kakve u javi Sabahudin još nije doslutio. Sada hiti dvorištem izmedu baraka, s dvostrukim doručkom u rukama, i pita se otkuda u njenom plačnom biću snaga da podnese sve ove sate i dane svoje samoće i trpnje. Kako joj je bilo bez mene?"-upitoo se u spretnoj hitrini preskaču ljestve. Odgovor je čuo prije nego što joj ugleda brižno napaćeno lice. -Više me nikad ne smiješ ostavljati samu! -Dobrojutro! -Ništa dobrojutro! nego: jesi li čuo šta sam rekla? -Čuo sam. Da te ne ostavljam sam... -Nikad više! "Bože, pa ona je moja!"-pomisli Sabahudin pre-plavljen moćnim talasom sreće. "Ona je moja!" Učini mu se da je njegov noćašnji san bio stvarnost, da sve ovo teče po knjizi njegovih prethodnih života, i da je ona u istoj ovaj minuloj noći, morala sanjati isti san-stvarnost. Buljio je u njeno lice razrogočenih očiju, utrnulog tijela i mrtvih ukočenih ruku s besmislenim komadima hljeba medu prstima -Nikad više-promuca spuštajući hljebove na kartonsku podnu trpezu
Achat du livre
Sjećaš li se Doli Bel, Abdulah Sidran
- Langue
- Année de publication
- 2005
- Reliure
- (souple),
- État du livre
- Très bon
- Prix
- 3,99 €
Modes de paiement
Personne n'a encore évalué .
- Titre
- Sjećaš li se Doli Bel
- Langue
- Croate
- Auteurs
- Abdulah Sidran
- Éditeur
- IK BOSANSKA RIJEČ
- Publié
- 2005
- Format
- souple
- ISBN10
- 3933263190
- ISBN13
- 9783933263193
- Séries
- Mots clés
- Description
- TRIDESET i šest beskrajnih sati je prošlo otkako nije vidio Doli Bel, i otkako ona nije vidjela njega. Svoje je sate bez nje Sabahudin punio maštom i snom i ona je ponovo bivala uz njega, sasvim stvarna, živa i tjelesna, s podatnošću kakve u javi Sabahudin još nije doslutio. Sada hiti dvorištem izmedu baraka, s dvostrukim doručkom u rukama, i pita se otkuda u njenom plačnom biću snaga da podnese sve ove sate i dane svoje samoće i trpnje. Kako joj je bilo bez mene?"-upitoo se u spretnoj hitrini preskaču ljestve. Odgovor je čuo prije nego što joj ugleda brižno napaćeno lice. -Više me nikad ne smiješ ostavljati samu! -Dobrojutro! -Ništa dobrojutro! nego: jesi li čuo šta sam rekla? -Čuo sam. Da te ne ostavljam sam... -Nikad više! "Bože, pa ona je moja!"-pomisli Sabahudin pre-plavljen moćnim talasom sreće. "Ona je moja!" Učini mu se da je njegov noćašnji san bio stvarnost, da sve ovo teče po knjizi njegovih prethodnih života, i da je ona u istoj ovaj minuloj noći, morala sanjati isti san-stvarnost. Buljio je u njeno lice razrogočenih očiju, utrnulog tijela i mrtvih ukočenih ruku s besmislenim komadima hljeba medu prstima -Nikad više-promuca spuštajući hljebove na kartonsku podnu trpezu